¹А Елифас Теманац одговори и рече:

¹Tedaj odgovori Elifaz Temančan in reče:

²Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,

²Bo li moder mož odgovarjal z vetrovitim znanjem in napihoval notranjščino svojo z vzhodnim vetrom,

³Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?

³prepirajoč se z govori, ki ničesar ne pospešujejo, in z besedami, s katerimi nič ne koristi?

⁴А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

⁴Res, v nič devaš bogaboječnost in kratiš molitev pred Bogom.

⁵Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

⁵Kajti krivičnost tvoja ti poučuje usta, in voliš govor prekanjencev.

⁶Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.

⁶Tvoja usta te obsojajo, ne jaz, in ustne tvoje pričajo zoper tebe.

⁷Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?

⁷Si li ti prvi človek, ki se je rodil, ali si bil ustvarjen, preden so bili hribi?

⁸Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

⁸Si li poslušal v tajnem svetu Božjem in zase pokupil vso modrost?

⁹Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?

⁹Kaj ti veš, česar mi ne vemo, kaj razumeš, in nam ni znano?

¹⁰И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.

¹⁰Med nami so i osiveli i starčki, številnejših dni nego tvoj oče!

¹¹Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?

¹¹Ali so ti malovažne tolažitve Božje in pohlevna beseda do tebe ti je li ničvredna?

¹²Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,

¹²Kaj ti je ujelo srce in zakaj se iskrijo oči tvoje?

¹³Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?

¹³da obračaš zoper Boga mogočnega togoto svojo in take besede bruhaš iz svojih ust?

¹⁴Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

¹⁴Kaj je smrtnik, da bi bil čist, in rojeni od žene, da bi bil pravičen?

¹⁵Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;

¹⁵Glej, svetnikom svojim ne upa in nebesa niso čista v njegovih očeh!

¹⁶А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?

¹⁶Koliko manj ostudnež in popačenec, mož, ki pije krivico kakor vodo!

¹⁷Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,

¹⁷Naj ti povem, poslušaj me, in kar sem videl, ti bom pripovedoval,

¹⁸Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,

¹⁸kar so modri oznanjali in niso zakrivali, sprejemši to od očetov svojih,

¹⁹Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

¹⁹ki je njim samim bila izročena dežela in tujec ni prešel sredi njih –:

²⁰Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.

²⁰Vse svoje žive dni se zvija brezbožnik v mukah in majhno število let je prihranjeno silovitežu.

²¹Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

²¹Groze glas mu doni po ušesih; ko je mir, prihruje naj pogubnik;

²²Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.

²²nima nade, da se vrne iz temine, in namerjen nanj ga čaka meč.

²³Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

²³Blodi okrog zaradi kruha, govoreč: Kje ga dobim? Ve, da blizu njega je pripravljen dan teme.

²⁴Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

²⁴Bridkost in stiska ga plašita, premagujeta ga kakor kralj, ki je pripravljen za naskok.

²⁵Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.

²⁵Ker je iztegnil roko zoper Boga mogočnega in je prevzetoval proti Vsegamogočnemu,

²⁶Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

²⁶zaletaval se je vanj z vzpetim vratom, z debelimi grbami ščitov svojih;

²⁷Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

²⁷ker se je obraz njegov pokril z mastjo, na ledjih se mu je nabrala tolšča,

²⁸И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.

²⁸in prebival je v porušenih mestih, v hišah, v katerih bi se ne bilo smelo stanovati, ki zanje je določeno, da ostanejo v razvalinah:

²⁹Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

²⁹zato ne obogati, imetje njegovo ne ostane in posestvo njegovo se ne razširi v deželi.

³⁰Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.

³⁰Ne uteče iz temine, plamen posuši mladike njegove, in on izgine od diha iz ust Njegovih. –

³¹Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

³¹Naj se ne zanaša na laž, prevaran bo, kajti prevara mu bo v povračilo.

³²Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.

³²Še preden pride dan njegov, se to dopolni, in palmova mladika mu več ne ozeleni;

³³Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

³³bode kakor trta, ki trebi kislo grozdje svoje, in kakor oljka, ki stresa cvetje svoje.

³⁴Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.

³⁴Kajti družina bogapozabnikova je nerodovitna, in ogenj pokonča podkupljivčev šator.Bogapozabniki nosijo nadlogo, rode krivico, njih srce pripravlja prevaro.

³⁵Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.

³⁵Bogapozabniki nosijo nadlogo, rode krivico, njih srce pripravlja prevaro.