1А Јов одговори и рече:
1In Job odgovori in reče:
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
2Enakih reči sem že slišal veliko; sitni ste vi tolažniki vsi!
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
3Je li že konec vetrovitim besedam? ali kaj te draži, da odgovarjaš?
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
4Lahko bi tudi jaz govoril kakor vi! Ako bi duša vaša bila na mojem mestu, lahko bi spletal besede zoper vas in zmajeval z glavo nad vami;
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
5rad bi vas krepčal z usti svojimi in usten mojih tolažba naj bi vam lajšala bol.
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
6Ako govorim, se ne ustavi bolečina moja, ako pa molčim, koliko pojemlje?
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
7Res me je že Bog trudnega storil; – opustošil si vso družino mojo.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
8Trdo si me zgrabil, za pričo zoper mene; in postavila se je proti meni moja shiranost, pričujoč zoper mene.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
9Raztrgal me je v jezi svoji in preganjal, škripal je z zobmi nad menoj; kot nasprotnik moj me ostro gleda z očmi svojimi.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
10Razdrli so usta svoja zoper mene, zasramujoč so me bili v lice, v trumo se zbirajo zoper mene.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
11Bog mogočni me je izročil malopridnežem, pahnil me je v roke brezbožnežem.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
12Užival sem mir, pa me je strl, zgrabil me je za tilnik in me raztrupal, postavil me je za cilj svojim pšicam.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
13Obkolili so me strelci njegovi, razklal mi je obisti nemilo, na tla je cedil žolč mojo.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
14Vsekava mi rano za rano, zaganja se vame kakor vojni junak.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
15Raševino sem sešil vrh kože svoje, onečedil sem v prahu rog svoj.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
16Moj obraz gori od jokanja in na trepalnicah mi je senca smrti –
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
17dasi ni nasilstva na rokah mojih in je čista molitev moja.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
18O zemlja, ne zakrij moje krvi, in vpitju mojemu ne bodi počivališča!
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
19Ali že sedaj, glej, v nebesih je priča moja in ta, ki zame pričuje, je na višavah.
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
20Moji prijatelji so mi zasmehovalci: moje oko se solzi k Bogu,
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
21da izvrši pravico za moža proti Bogu in razsodi med sinom človeškim in prijateljem njegovim!Kajti ko mine malo let, odidem po poti, po kateri se ne vrnem več.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
22Kajti ko mine malo let, odidem po poti, po kateri se ne vrnem več.