¹Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

¹Duh moj je raztresen, dnevi mi dotekajo, grobovi me čakajo.

²Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

²Res zasmehljivci so pri meni, in oko moje mora gledati njih bridko žaljenje.

³Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

³Zastavi se, prosim, jamči zame pri sebi! kdo mi sicer v roko udari za poroštvo?

⁴Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

⁴Kajti njih srca si zaprl razumu, zato jim ne daš prevladovati.

⁵Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

⁵Če kdo ponuja prijatelje v plen, otrokom njegovim morajo oči shirati.

⁶Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

⁶On me je tudi postavil v prislovico ljudem, in obraz moj jim je v pljuvanje.

⁷Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

⁷In oko moje je potemnelo od nevolje, in kakor senca je slednji moj ud.

⁸Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

⁸Pošteni ostrme ob tem, in nedolžni se ujezi nad bogapozabnikom.

⁹Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

⁹A pravični bo vztrajal na poti svoji, in kdor je čistih rok, bo dobival vedno več moči.

¹⁰А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

¹⁰Ali vi vsi, le prihajajte zopet sem! modrega vendar ne najdem med vami.

¹¹Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

¹¹Dnevi moji so minili, načrti so se mi izjalovili, kar sem jih gojil v srcu svojem.

¹²Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

¹²Noč mi izpreminjajo v dan, svetloba, pravijo, je blizu tam, kjer je tema.

¹³Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

¹³Ako čakam, da dobim v šeolu dom, ako sem si v temoti postlal ležišče,

¹⁴Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

¹⁴ako sem dejal grobu: Oče moj si! in črvadi: Mati si moja in sestra moja!

¹⁵И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

¹⁵kje je potem nada moja? da, nada moja, kdo jo bo gledal?Zaide doli do zapahov šeola, ko bomo vsi vkup počivali v prahu.

¹⁶У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

¹⁶Zaide doli do zapahov šeola, ko bomo vsi vkup počivali v prahu.