1Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
1Kajti srebro ima svoje žile in zlato kraj, kjer se čisti.
2Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
2Železo se dobiva iz zemlje in iz kamenja izpuščajo s topljenjem bron.
3Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
3Temi napravljajo konec in preiskujejo do najskrajnejših mej kamene, skrite v temini in v smrtni senci.
4Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
4Navpik izkopljejo predor, koder popotnik ne hodi, po stezah, ki nanje noga ne stopi, se spuščajo doli in zibljejo semtertja daleč od ljudi.
5Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
5Iz zemlje raste kruh, a pod njo rijejo kakor ogenj.
6У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
6Med njenimi kameni se nahaja safir in gruče zlata so v njej.
7Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
7Te steze ropna ptica ni poznala in kraguljevo oko je ni videlo;
8Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
8ni po njej stopala ponosna zver in lev rjoveči ni po njej hodil.
9На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
9Trdega kamena se loti človek z roko svojo, izpodkopava gore od dna;
10Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
10prekope izsekava skozi skalovje in raznotere dragocenosti ugleda oko njegovo.
11Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
11Zajezuje struge, da ne solzé, in kar je skrito, prinaša na luč.
12Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
12Ali modrost, kje se nahaja? in kje je kraj razumnosti?
13Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
13Smrtni človek ne pozna njene cene, in v deželi živečih je ni najti.
14Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
14Brezno pravi: Ni je v meni, in morje govori: Ni je pri meni.
15Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
15Prečiščenega zlata ne moreš zanjo dati, ne dosti srebra odtehtati, da bi jo plačal.
16Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
16Ne more se ceniti s čistim zlatom ofirskim, z dragocenim oniksom ali safirjem.
17Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
17Zlato in steklo se ji ne moreta primerjati, ne posoda iz prečiščenega zlata zanjo zamenjati.
18Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
18Koraljev in kristala ni poleg nje omenjati, in pridobiti modrost je veliko dražje nego bisere.
19Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
19Ne more se ji enačiti topas iz Etiopije, ne da se oceniti s čistim zlatom.
20Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
20Odkod torej prihaja modrost, in kje je kraj razumnosti?
21Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
21Prikrita je očem vseh živih bitij in skrita pticam pod nebom.
22Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
22Pogubljenje in smrt pravita: Glas o njej smo čuli z ušesi svojimi.
23Бог зна пут њен, и познаје место њено.
23Bog ve pot do nje, in on pozna njen kraj.
24Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
24Zakaj on gleda do koncev zemlje in vidi vse, kar je pod nebom.
25Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
25Ko je vetru določal težo in vode tehtal in meril,
26Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
26ko je ustanavljal postavo dežju in pot blisku in gromu:
27Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
27tedaj jo je videl in jo naznanil, jo postavil, pa tudi preizkusil.In človeku je dejal: Glej, strah Gospodov je modrost, in ogibati se hudega je razumnost.
28А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
28In človeku je dejal: Glej, strah Gospodov je modrost, in ogibati se hudega je razumnost.