¹Још настави Јов беседу своју и рече:

¹In Job je nadaljeval govor svoj in rekel:

²О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,

²O da bi bil še kakor v nekdanjih mesecih, kakor v dneh, ko me je Bog varoval,

³Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,

³ko mi je svetilnica njegova sijala nad glavo in ko sem pri njegovi luči hodil po temi;

⁴Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,

⁴kakor sem bil v dneh zrelosti svoje, ko je bilo prijateljstvo Božje nad šatorom mojim,

⁵Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,

⁵ko je bil še Vsemogočni z menoj, otroci moji okoli mene;

⁶Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,

⁶ko sem si umival noge v smetani in je skala poleg mene izlivala potoke olja!

⁷Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:

⁷Ko sem šel skozi vrata v mesto, stol svoj si postavil na ulici,

⁸Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

⁸mladeniči so me videli in se skrili, in starci so se vzdignili in stali,

⁹Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

⁹knezi so zadrževali besede, položivši roko na usta svoja,

¹⁰Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.

¹⁰plemenitnikov glas je onemel in jezik se jim je k nebesu prilepil.

¹¹Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми

¹¹Ker ko je uho slišalo o meni, je blagrovalo mene, in ko me je oko videlo, je pričalo zame.

¹²Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;

¹²Zakaj otel sem ubožca, ki je vpil za pomoč, in siroto, ki ji ni bilo pomočnika.

¹³Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;

¹³Blagoslov tistega, ki bi bil skoro poginil, je prišel nadme, in srce vdove sem spravil v radostno petje.

¹⁴У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.

¹⁴Oblačil sem pravičnost – bila mi je v obleko, in gorečnost za pravico mi je bila kakor plašč in venec.

¹⁵Око бејах слепом и нога хромом.

¹⁵Slepcu sem bil oko in noga hromcu.

¹⁶Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

¹⁶Oče sem bil potrebnim in pravdo tistega, ki ga nisem poznal, sem preiskoval.

¹⁷И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

¹⁷Strl sem nepravičniku kočnike in zobom njegovim sem iztrgal plen.

¹⁸Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.

¹⁸Zato sem dejal: V gnezdu svojem bom umrl in pomnožim kakor pesek dni svoje.

¹⁹Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

¹⁹Korenina moja se bo raztezala kraj vode in rosa bo nočevala na mojem vejevju;

²⁰Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

²⁰slava moja ostane vedno nova pri meni in lok moj se bo pomlajeval v roki moji.

²¹Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.

²¹Mene so poslušali in čakali in molče na uho vlekli moj svet.

²²После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.

²²Po mojih besedah ni nihče govoril, in govorjenje moje je nanje kapljalo.

²³Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

²³Čakali so me kakor dežja in odpirali usta svoja kakor zemlja, hrepeneč po poznem dežju.

²⁴Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.

²⁴Nasmehljaval sem se jim, kadar so obupavali, in svetlobe obličja mojega niso mogli omračiti.Rad sem krenil na pot k njim in sedel kot glava, in stoloval sem pri njih kakor kralj med vojsko, kot tisti, ki tolaži žalujoče.

²⁵Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.

²⁵Rad sem krenil na pot k njim in sedel kot glava, in stoloval sem pri njih kakor kralj med vojsko, kot tisti, ki tolaži žalujoče.