1Још говори Елијуј и рече:
1Še izpregovori Elihu in reče:
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
2Poslušajte, modrijani, besede moje, in veščaki, naklonite mi posluh!
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
3Kajti uho presoja besede kakor grlo okus jedi.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
4Izvolímo zase, kar je prav, spoznajmo med seboj, kar je dobro!
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
5Kajti Job je rekel: „Pravičen sem, in Bog mogočni mi je vzel pravico mojo.
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
6Vkljub svoji pravici veljam za lažnika; rana moja je nezaceljiva, dasi sem brez prestopka.“
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
7Kje je mož kakor Job, ki pije roganje kakor vodo
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
8in s hudodelniki hodi v družbi in občuje z brezbožnimi ljudmi?
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
9Zakaj dejal je: Nič ne hasni možu, če rad občuje z Bogom!
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
10Zato me poslušajte, možje razumni! Daleč bodi krivičnost od Boga silnega in od Vsemogočnega nepravičnost!
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
11Toda dejanje človekovo mu povrača in dela, da se mu godi po tem, kakor je živel.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
12Da zares, Bog mogočni ne ravna krivično in Vsemogočni ne skrivi pravice.
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
13Kdo mu je poveril zemljo? in kdo je postavil ves zemeljski krog?
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
14Ako bi srce obrnil le na sebe, duha svojega in svoj dih potegnil nase,
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
15vse meso bi hkratu pomrlo in človek bi se povrnil v prah.
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
16Ako si torej pameten, poslušaj to, čuj besed mojih glas!
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
17More li tudi vladati, kdor sovraži pravico? ali hočeš obsoditi Njega, ki je pravičen in mogočen?
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
18Sme se li reči kralju: Belijal! plemenitnikom: Brezbožniki!?
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
19Koliko manj Njemu, ki se ne ozira na veljavo knezov in bogatina ne ceni više nego siromaka! Kajti vsi so rok Njegovih delo.
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
20V trenotku umirajo, kar sredi noči se pretrese ljudstvo in premine, in mogočne odpravljajo brez roke človeške.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
21Kajti oči Njegove so obrnjene na poti človekove in vidi vse korake njegove.
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
22Ni teme, ni smrtne sence, da bi se v njej skrili, ki delajo krivico.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
23Ker ni Mu treba dolgo opazovati človeka, da bi prišel pred Boga mogočnega na sodbo.
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
24On pokončava mogočneže brez preiskovanja in stavi druge na njih mesto.
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
25Tako pozna njih dejanja, in podere jih po noči, da so strti.
26Као безбожне разбија их на видику.
26Tepe jih kakor hudodelnike na očitnem mestu,
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
27zato ker so vstran stopili, ne hoteč hoditi za Njim, in se niso menili za nobenega potov Njegovih
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
28in so storili, da je k Njemu doletelo vpitje ubožcev, da je slišal trpinov krik.
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
29Ko On dodeli mir, kdo obsodi? in skriva li obličje svoje, kdo Ga more videti? Bodisi narod ali poedinec, vse enako vodi,
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
30da ne bi vladal človek bogapozabni, da nihče ne bo v zanko ljudstvu.
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
31Kajti rekel li je Job Bogu mogočnemu: „Trpim kazen, ne bom več napačno delal.
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
32Česar ne vidim, pokaži mi ti; ako sem krivico storil, ne storim je več“?
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
33Mar naj povrača po tvoji misli? Saj si zavrgel plačilo Njegovo; zato moraš voliti ti, in ne jaz. Govóri torej, kar veš!
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
34Možje razumni mi poreko in moder mož, ki me čuje:
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
35Job ne govori s spoznanjem in besede njegove so brez razsodnosti.
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
36Ah, da bi bil Job zopet in zopet izkušan zaradi svojih odgovorov po načinu krivičnikov!Zakaj grehu svojemu še prideva prestopek, ploska med nami zasmehljivo z rokami in množi besede zoper Boga mogočnega.
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
37Zakaj grehu svojemu še prideva prestopek, ploska med nami zasmehljivo z rokami in množi besede zoper Boga mogočnega.