¹Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,

¹Pregovori Salomona, sina Davidovega, kralja izraelskega:

²Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,

²da se spozna modrost in uk, da se umejo razumnosti besede,

³Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

³da se sprejme pouk v modrem vedenju, v pravičnosti, pravi sodbi in poštenosti,

⁴Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

⁴da se dá preprostim pamet, mladeniču spoznanje in razsodnost.

⁵Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

⁵Čul jih bo modri in napredoval v znanosti, in razumnik si pridobode modrih vodil,

⁶Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.

⁶da razume pregovore in skrivnostne izreke, besede modrih in njih uganke.

⁷Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

⁷Strah GOSPODOV je začetek znanja; modrost in pouk zaničujejo neumneži.

⁸Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.

⁸Poslušaj, sin moj, očeta svojega pouk in ne zametuj nauka matere svoje:

⁹Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

⁹kajti krasen venec je to glavi tvoji in verižica zlata tvojemu grlu.

¹⁰Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;

¹⁰Sin moj, ako te vabijo grešniki, se jim ne vdaj.

¹¹Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;

¹¹Ako govore: „Pojdi z nami, na kri prežímo, nedolžnega zalezujmo brez vzroka;

¹²Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;

¹²pogoltnimo jih žive, kakor jih požira smrtni kraj, in nepoškodovane, kakor da bi naglo padli v jamo;

¹³Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;

¹³vsakršno drago blago si pridobimo, s plenom napolnimo hiše svoje;

¹⁴Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;

¹⁴srečo izkusi sredi nas, ena mošnja bodi nam vsem!“ –

¹⁵Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

¹⁵sin moj, ne hodi po poti ž njimi, zdrži nogo svojo od njih steze!

¹⁶Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.

¹⁶Ker njih noge tečejo za hudim in kri hité prelivat.

¹⁷Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

¹⁷Res, zaman se razpenja mreža pred očmi vsakega ptiča,

¹⁸А они вребају своју крв и заседају својој души.

¹⁸oni pa – sami na svojo kri preže, zalezujejo lastne duše svoje!

¹⁹Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.

¹⁹Take so steze njih, ki iščejo krivičnega dobička: jemlje dušo njim, ki si ga lasté.

²⁰Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

²⁰Modrost glasno kliče zunaj, na ulicah zaganja svoj glas;

²¹У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;

²¹vpije, kjer se največ ljudstva gnete, ob vhodu v vrata, v mestu, govori besede svoje:

²²Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?

²²Doklej, o preprosti, boste ljubili nespamet in, zasmehovalci, imeli veselje v zasmehovanju in, bedaki, sovražili znanje?

²³Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

²³Obrnite se k svarjenju mojemu! Glejte, izlijem vam duha svojega, oznanjala vam bom besede svoje.

²⁴Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

²⁴Toda, ko sem klicala, ste se branili, ko sem iztezala roko svojo, nihče se ni zmenil zanjo,

²⁵Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;

²⁵temuč prezirali ste vse svete moje in svarila mojega si niste želeli:

²⁶Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

²⁶zato se bom tudi jaz smejala v nesreči vaši in vas zasmehovala, kadar pride, česar se bojite;

²⁷Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

²⁷kadar pride kakor besneča uima, česar se bojite, in se približa nesreča vaša kakor nevihta, ko pridere nad vas stiska in nadloga.

²⁸Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

²⁸Tedaj me bodo klicali, pa jim ne odgovorim, skrbno me bodo iskali, a ne najdejo me:

²⁹Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;

²⁹zato ker so sovražili znanje in strahu GOSPODOVEGA niso izvolili,

³⁰Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.

³⁰svetov mojih niso hoteli, a zaničevali so vse svarjenje moje.

³¹Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.

³¹Zato bodo jedli od sadu pota svojega in sitili se z naklepi svojimi.

³²Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

³²Zakaj bebcev upor jih ubije in brezkrbnost bedakov jih pokonča.Kdor pa mene posluša, brez skrbi bo prebival in mir užival, ne boječ se hudega.

³³Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

³³Kdor pa mene posluša, brez skrbi bo prebival in mir užival, ne boječ se hudega.