1Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
1Sin moder posluša pouk očetov, a zasmehovalec ne posluša nobenega svarjenja.
2Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
2Od sadú ust svojih uživa človek dobro, duša nezvestnikov pa krivičnosti sad.
3Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
3Kdor straži usta svoja, obvaruje dušo svojo, kdor pa odpira ustne nepremišljeno, pride mu poguba.
4Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
4Želi, a ničesar ne doseže duša lenuhova, pridnih pa duša se bo redila.
5На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
5Pravičnik sovraži lažnivost, brezbožnik pa dela smrad in sramoto.
6Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
6Pravičnost straži nedolžnega na potu, krivica pa grešnika izpodnaša.
7Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
7Nekateri se kaže bogatega, pa vsega pogreša, nekateri se dela ubožnega, a ima obilo blaga.
8Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
8Odkupnina življenja je možu bogastvo njegovo, ali siromak ne čuje pretenja.
9Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
9Luč pravičnih daje vesele žarke, brezbožnih svetilnica pa ugasne.
10Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
10Prevzetnost napravlja samo prepire, pri njih pa, ki sprejemajo svet, je modrost.
11Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
11Blago, ki se je dobilo s sleparijo, se zmanjša, kdor pa s pošteno roko zbira, ga pomnoži.
12Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
12Predolgo upanje dela srce bolno, življenja drevo pa je želja, ki se izpolni.
13Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
13Kdor zaničuje besedo Božjo, sebi škoduje; kdor pa se boji zapovedi, njemu se poplača.
14Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
14Nauk modrega je vrelec življenja, da se ogne smrtnih zadrg.
15Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
15Razbornost pridobiva milost, pot nezvestnikov pa je hrapav.
16Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
16Razumni dela vse premišljeno, bedak pa razseva neumnost.
17Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
17Brezbožen glasnik zaide v nesrečo, a zvest poslanec je kakor zdravilo.
18Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
18Uboštvo in sramota bode njemu, ki se odteguje pouku, kdor pa se pokori svarjenju, pride v čast.
19Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
19Želja izpolnjena je sladka duši, bedakom pa je gnusno umikati se zlemu.
20Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
20Kdor hodi z modrimi, postane modrejši; kdor pa se druži z bedaki, se pohujša.
21Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
21Grešnike preganja nesreča, pravičnim pa Bog povrača dobro.
22Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
22Dobri zapušča dediščino sinov sinovom, grešnikovo premoženje pa je shranjeno za pravičnega.
23Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
23Mnogo kruha imajo ubogi, ki orjejo ledino, mnogi pa pride na nič, ker mu ni pravice.
24Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
24Komur je žal šibe, sovraži sina svojega, kdor ga pa ljubi, kaznuje ga zgodaj.Pravični jé do sitosti duše svoje, trebuh brezbožnih pa strada.
25Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
25Pravični jé do sitosti duše svoje, trebuh brezbožnih pa strada.