¹Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

¹Modra žena zida hišo svojo, neumna pa jo z rokami svojimi podira.

²Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

²Kdor hodi v poštenosti svoji, se boji GOSPODA, a kdor je trdovraten na potih svojih, ga zaničuje.

³У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

³V neumnega ustih je šiba za prevzetnost, modre pa ohranijo njih ustne.

⁴Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

⁴Kjer ni volov, so prazne jasli, obilost pridelkov pa je po volovi moči.

⁵Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

⁵Priča zvesta ne laže, kriva priča pa govori laži.

⁶Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

⁶Ko zasmehovalec išče modrosti, ni je, razumnemu pa je znanje lahko.

⁷Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

⁷Umakni se izpred oči bedaku, ker ne začuješ pri njem pametne besede.

⁸Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

⁸Modrost razumnega je paziti na svojo pot, bedakov neumnost pa je prevara.

⁹Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

⁹Neumni se smejejo krivdi, odkritosrčni pa so si dobrohotni.

¹⁰Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

¹⁰Srce pozna lastno bridkost svojo, in v veselje njegovo se ne mešaj drugi.

¹¹Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

¹¹Brezbožnih hiša se pokonča, šator poštenih pa bode cvel.

¹²Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

¹²Nekatera pot se zdi prava človeku, toda njen konec je pot v smrt.

¹³И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

¹³Tudi v smehu žaluje srce in konec veselja je žalost.

¹⁴Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

¹⁴Potov svojih se nasiti, čigar srce se odvrača od Boga, mož dobri pa tistega, kar je v njem.

¹⁵Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

¹⁵Abotni vsemu verjame, prebrisani pa pazi na stopinje svoje.

¹⁶Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

¹⁶Modri se boji in se ogiblje hudega, bedak pa se lahko raztogoti in je predrzen.

¹⁷Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

¹⁷Mož nagle jeze napravlja neumnost; in kdor dela spletke, njega sovražijo.

¹⁸Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

¹⁸Tepci podedujejo neumnost, razumni pa si pleto venec znanja.

¹⁹Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

¹⁹Hudobni se klanjajo pred dobrimi in brezbožni pri pravičnika vratih.

²⁰Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

²⁰Ubogega sovraži tudi bližnjik njegov, bogatina prijateljev pa je mnogo.

²¹Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

²¹Kdor zaničuje bližnjega svojega, greši, kdor pa milost deli ubogim, o blagor mu!

²²Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

²²Ali se ne motijo, kateri snujejo hudo? Milost pa in resnica pride njim, ki snujejo dobro.

²³У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

²³V vsakem trudu je dobiček, klepetanje pa donaša le uboštvo.

²⁴Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

²⁴Venec modrih je njih bogastvo; neumnost bedakov ostane neumnost.

²⁵Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

²⁵Priča resnična otimlje duše, kdor pa govori laž, jih le slepi.

²⁶У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

²⁶Kdor se boji GOSPODA, trdno upa v Njega; in On bode pribežališče otrokom njegovim.

²⁷Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

²⁷Strah GOSPODOV je vrelec življenja, da se ognemo smrtnih zadrg.

²⁸У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

²⁸V množici ljudstva je dika kraljeva; kjer se pa narod zmanjšuje, preti vladarju poguba.

²⁹Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

²⁹Počasni za jezo je poln razuma, nagli pa pospešuje neumnost.

³⁰Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

³⁰Srce mirno je življenje vsemu telesu, nevoščljivost pa je gniloba v kosteh.

³¹Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

³¹Kdor zatira siromaka, sramotí Stvarnika njegovega, njega pa časti, kdor se usmili potrebnega.

³²За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

³²V nesreči svoji vzame konec brezbožnik, a nado ima tudi v smrti pravičnik.

³³Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

³³V razumnega srcu tiho počiva modrost, ali kar je v bedakih, glasno se kaže.

³⁴Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

³⁴Pravičnost povišuje narod, greh pa je ljudstvu v nečast.Blagovoljnost kraljeva je gotova umnemu hlapcu, srd njegov pa zadene njega, ki ravna sramotno.

³⁵Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

³⁵Blagovoljnost kraljeva je gotova umnemu hlapcu, srd njegov pa zadene njega, ki ravna sramotno.