1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
1Rahel odgovor odvrača togoto, zbadljiva beseda pa zbuja jezo.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
2Modrih jezik oznanja dobro znanje, usta bedakov pa bruhajo neumnost.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
3Na vsakem kraju so oči GOSPODOVE, gledajoč dobre in hudobne.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
4Krotkost jezika je drevo življenja, prešernost njegova pa rani duha.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
5Neumnež zaničuje pouk očeta svojega, kdor pa pazi na svarjenje, zmodri jako.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
6Hiša pravičnega je velika zakladnica v pridelku brezbožnika pa tiči nesreča.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
7Ustne modrih trosijo znanje, srce bedakov pa nikakor ne.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
8Daritev brezbožnih je gnusoba GOSPODU, molitev poštenih pa mu je po volji.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
9Gnusoba je GOSPODU brezbožnikova pot, njega pa, ki hodi za pravičnostjo, ljubi.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
10Huda kazen zadene njega, ki zapušča pravi pot, in kdor sovraži svarjenje, umrje.
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
11Pekel in poguba sta pred GOSPODOM, kolikanj bolj srca otrok človeških!
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
12Zasmehovalec ne ljubi njega, ki ga svari, zato ne hodi k modrim.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
13Veselo srce razvedruje obličje, bolečina srca pa tare duha.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
14Srce razumnega išče znanje, usta bedakov pa se pasejo z neumnostjo.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
15Vsi dnevi trpina so slabi, a če je srce veselo, ima pojedino vedno.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
16Boljše je malo s strahom GOSPODOVIM nego obilen zaklad z nemirom.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
17Boljša skleda zelja, kjer je ljubezen, nego pitan vol, kjer je sovraštvo.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
18Mož togoten dela zdražbo, potrpežljiv pa potolaži prepir.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
19Lenuha pot je kakor trnjev plot, poštenih steza pa je uglajena.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
20Moder sin razveseljuje očeta, človek bedak pa zaničuje mater svojo.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
21Neumnost je brezumnemu v veselje, mož razumni pa stopa naravnost naprej.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
22Skazé se načrti, kjer ni sveta, izvršé se pa, če je obilo svetovalcev.
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
23Veselje napravi možu odgovor ust njegovih; kajti beseda o pravem času, o kako dobra!
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
24Pot življenja gre umnemu navzgor, da se ogne pekla [Hebr. šeol.] navzdol.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
25Prevzetnih hišo podira GOSPOD, vdovi pa utrjuje meje.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
26Gnusoba so GOSPODU zlobni naklepi, a čistih besede so mile.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
27Nesrečno dela hišo svojo, kdor se žene za dobičkom, kdor pa sovraži darila, bo živel.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
28Pravičnega srce premišlja, kaj naj govori, brezbožnih usta pa kar bruhajo hudobno.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
29Daleč je GOSPOD od brezbožnih, pravičnih molitev pa sliši.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
30Svetlost oči razveseljuje srce in dobro poročilo krepča kosti.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
31Uho, ki posluša svarjenje življenja, bo bivalo med modrimi.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
32Kdor se odteza pouku, zaničuje dušo svojo, kdor pa posluša svarjenje, pridobiva srce modro.Strah GOSPODOV je šola modrosti, in pred častjo gre ponižnost.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
33Strah GOSPODOV je šola modrosti, in pred častjo gre ponižnost.