1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
1Načrti srca so človekovi, od GOSPODA pa je govor jezikov.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
2Človeku se zde vse poti njegove čiste, GOSPOD pa je, ki tehta duhove.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
3Na GOSPODA zváli dela svoja, in izpolnile se bodo namere tvoje.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
4Vse je GOSPOD naredil v svoj namen in tudi brezbožnega za hudi dan.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
5Gnusoba je GOSPODU vsak prevzetni v srcu; roko dam na to, da ne ostane brez kazni!
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
6Milost in resnica prikrivata krivico, in po strahu GOSPODOVEM se ogneš hudega.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
7Ko so koga pota GOSPODU po volji, pomiri mu tudi sovražnike njegove.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
8Bolje, da imaš malo s pravičnostjo nego veliko dohodkov s krivico.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
9Srce človekovo izmišlja pot svojo, ali GOSPOD vodi korake njegove.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
10Božji izrek je na ustnah kraljevih, v sodbi se ne smejo motiti usta njegova.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
11Prava mera in tehtnica sta od GOSPODA; kakor jih je naredil, take naj bodo vse uteži v mošnji.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
12Gnusoba je kraljem storiti krivico, ker s pravičnostjo se utrjuje prestol.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
13Drage so kraljem pravične ustne in njega, ki odkritosrčno govori, ljubijo.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
14Kraljev srd je glasnik smrti, ali moder mož ga potolaži.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
15V svetlosti obličja kraljevega je življenje in blagovoljnost njegova je kakor oblak poznega dežja.
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
16Koliko bolje je, pridobiti si modrost nego zlato! in pridobiti si razumnost rajši izvóli nego srebro!
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
17Poštenih cesta je: ogibati se hudega; dušo svojo ohrani, kdor pazi na pot svojo.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
18Pred pogubo prevzetnost in pred padcem napuh.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
19Bolje pohleven biti v duhu s krotkimi nego plen deliti s prevzetnimi.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
20Kdor pazi na besedo, doseže dobro, in kdor upa v GOSPODA, blagor mu!
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
21Kdor je modrega srca, ga bodo imenovali razumnega, in sladkost ustnic pospešuje nauk.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
22Studenec življenja je pamet njemu, kdor jo ima, neumne pa kara njih neumnost.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
23Kdor je modrega srca, govori pametno in nikdar mu ne zmanjka nauka na ustnah.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
24Dobrohotne besede so kakor satovje medú, sladkost duši in zdravilo kostem.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
25Je pot, ki se zdi ravna človeku, njen konec pa je pot v smrt.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
26Glad delavca dela za njega, ker usta njegova ga izpodbadajo.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
27Mož malopridni koplje zlo in na ustnah mu je paleč ogenj.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
28Mož, spačenosti vdan, dela zdražbo in podpihovalec loči zaupne prijatelje.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
29Silovitnik izvablja bližnjega svojega, da ga vodi po poti, ki ni dobra.
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
30Kdor zatiska oči svoje, da izmišlja reči spačene, kdor nalašč tišči ustne svoje, izvršuje hudo.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
31Prelep venec je siva glava, ki se nahaja na potu pravičnosti.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
32Boljši je potrpežljivi od močnega, in kdor gospoduje svojemu srcu, od onega, ki mesto pribori.V naročje se vrže kocka, od GOSPODA pa je vsa razsodba njena.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
33V naročje se vrže kocka, od GOSPODA pa je vsa razsodba njena.