1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1Boljši je grižljaj suhega kruha s pokojem nego hiša, polna zaklanih živali, s prepirom.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2Umen hlapec bo gospodoval sinu, ki dela sramoto, in delil dediščino med brati.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3Topilnica je za srebro in peč za zlato, srce pa izkuša GOSPOD.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4Hudobnež pazi na hudobna usta in lažnik rad posluša poguben jezik.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5Kdor zasmehuje ubožca, sramoti Stvarnika njegovega; kdor se veseli nesreče, ne ostane brez kazni.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Starčkom venec so otrok otroci in ponos sinom njih očetje.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7Nespodobi se neumnežu govor izvrsten, še manj pa plemenitniku govor lažniv.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8Darilo je kakor drag kamen v očeh njega, ki ga prejme: kamor koli se obrne, uspeva.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9Kdor greh zakriva, išče ljubezni, kdor pa stvar ponavlja, loči dobre prijatelje.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10Razumnega se prime eno posvarilo bolj, nego ko bi stokrat udaril bedaka.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11Samo upora išče človek hudoben, zato bo poslan grozoviten poročnik zoper njega.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12Medvedka, ki so ji mladiče vzeli, naj sreča moža, a ne bedak v neumnosti svoji!
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13Kdor vrača hudo za dobro, od njegove hiše se ne gane nesreča.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14Začetek prepira je, kakor če kdo vodo pušča iz jeza, zato preden izbruhne, zapústi spor!
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15Kdor opravičuje krivičnega in kdor obsoja pravičnega, gnusoba sta GOSPODU oba enako.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16Čemu kupnina v roki bedaka? da si kupi modrost? Saj za to nima razuma!
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17Vsak čas ljubi, kdor je prijatelj, in brat se izkaže v stiski.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18Brezumen človek je, ki udari v roko in se stavi za poroka bližnjemu svojemu!
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19Greh ljubi, kdor ljubi prepir, in kdor visoko zida vrata svoja, si pripravlja podrtje.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20Kdor je spačenega srca, ne doseže dobrega, in kdor je prekanjenega jezika, zaide v nesrečo.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21Kdor rodi bedaka, rodi sebi v žalost, in neumnega oče se ne bo veselil.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22Srce veselo daje dobro zdravilo, duh potrt pa kosti suši.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23Dar izza nedrij skrivaj prejme brezbožnik, da preobrne pota pravičnosti.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24Pred očmi razumnemu je modrost, bedakove oči pa tekajo do krajev zemlje.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25V žalost je očetu svojemu sin bedak in v bridkost porodnici svoji.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26Pokoriti tudi pravičnega ni dobro ali tepsti plemenite zaradi poštenosti.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27Govore svoje brzda, kdor je napredoval v spoznanju, in kdor je hladnega duha, je mož pameten.Tudi neumneža, ko molči, imajo za modrega, in kdor stiska ustne svoje, velja za razumnega.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28Tudi neumneža, ko molči, imajo za modrega, in kdor stiska ustne svoje, velja za razumnega.