1Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
1Sin moj, nauka mojega ne zabi, temuč zapovedi moje naj hrani srce tvoje;
2Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
2kajti dni dolgost in življenje mnogoletno in mir ti dodelé.
3Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
3Milost in resnica naj te ne zapustita; priveži ju okrog grla svojega, zapiši ju na srca svojega deščico:
4Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
4tako dosežeš milost in uspeh najboljši, pred očmi Božjimi in človeškimi.
5Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
5Upaj v GOSPODA iz vsega srca svojega, na umnost svojo pa se ne zanašaj.
6На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
6Na vseh potih svojih ga spoznavaj, in on ravne naredi steze tvoje.
7Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
7Ne štej sam sebe za modrega; boj se GOSPODA in ogiblji se hudega.
8То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
8To bode zdravilo životu tvojemu in krepilo tvojim kostem.
9Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
9Časti GOSPODA z blagom svojim in s prvinami vseh pridelkov svojih:
10И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
10tako se bodo polnile z obilostjo žitnice tvoje, in mošt poteče zvrhoma iz kadi tvojih.
11Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
11Karanja GOSPODOVEGA, sin moj, ne zametaj in strahovanje njegovo naj ti ne preseda:
12Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
12zakaj kogar GOSPOD ljubi, tega strahuje, in to kakor oče sina, katerega ima rad.
13Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
13Blagor človeku, ki doseza modrost, in človeku, ki napreduje v umnosti!
14Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
14Boljša je namreč nje pridobitev od pridobljenega srebra in dobiček pri njej dražji od zlata.
15Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
15Dražja je od biserov, in vse, kar te veseli, se ne more enačiti ž njo.
16Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
16Dni dolgost je v desnici njeni, v levici njeni bogastvo in čast.
17Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
17Pota njena so miline pota in vse steze njene mir.
18Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
18Drevo življenja imajo, ki se nje poprimejo, in srečen je, kdor se je drži.
19Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
19GOSPOD je z modrostjo ustanovil zemljo, nebesa je postavil z umnostjo.
20Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
20Po znanju njegovem so se razklala brezna in oblaki kapljajo roso.
21Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
21Sin moj, naj ti to ne izgine izpred oči: hrani zdravo pamet in premišljenost,
22И биће живот души твојој и накит грлу твом.
22in bodeta življenje duši tvoji in lepotina grlu tvojemu.
23Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
23Tedaj boš stopal brez skrbi po poti svoji in noga tvoja se ne zadene.
24Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
24Ko ležeš, ne bo te strah, ležal boš in sladko spal.
25Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
25Ne boj se naglega strahú, ne pustošenja brezbožnih, ko prihaja.
26Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
26Zakaj GOSPOD bode upanje tvoje in ohrani nogo tvojo, da se ne ujame.
27Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
27Ne odtezaj dobrotnosti njim, katerim je je treba, ko jo more storiti roka tvoja.
28Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
28Ne reci bližnjemu svojemu: „Pojdi, in zopet pridi, in jutri ti dam,“ ko imaš to pri sebi.
29Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
29Ne snuj zlega zoper bližnjega svojega, ko stanuje brez skrbi s teboj.
30Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
30Ne prepiraj se z nobenim človekom brez sile, ako ti ni hudega storil.
31Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
31Ne zavidaj nobenemu silovitniku in ne izvoli nobenih potov njegovih.
32Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
32Kajti gnusoba je GOSPODU izprijenec, pri poštenih pa je skrivnost njegova.
33Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
33Prokletstvo GOSPODOVO je na brezbožnega hiši, pravičnih bivališče pa blagoslavlja.
34Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
34Res, zasmehovalce on zasmehuje, krotkim pa daje milost.Modri podedujejo slavo, neumneže pa razglasi sramota.
35Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
35Modri podedujejo slavo, neumneže pa razglasi sramota.