1Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
1Alef [Alef, bet, gimel itd. se imenujejo črke hebrejske abecede.]. Blagor njim, ki hodijo brezmadežno po pravem potu, ki živé po postavi GOSPODOVI.
2Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
2Blagor njim, ki hranijo pričevanja njegova, ki ga iščejo iz vsega srca,
3Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
3ki tudi ne delajo krivice, ampak hodijo po potih njegovih.
4Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
4Ti si zapovedal ukaze svoje, da naj se izpolnjujejo pridno.
5Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
5O, da bi pota moja šla tako, da bi izpolnjeval postave tvoje!
6Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
6Tedaj ne pridem v sramoto, ko bom gledal na vse zapovedi tvoje.
7Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
7Hvalil te bom s pravim srcem, ko se bom učil razsodkov pravičnosti tvoje.
8Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
8Postave tvoje bom izpolnjeval, le ne zapusti me nikar!
9Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
9Bet. Kako ohrani mladenič stezo svojo brez madeža? Držeč se je po besedi tvoji.
10Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
10Iz vsega srca svojega te iščem, ne daj, da izgrešim zapovedi tvoje.
11У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
11V srcu svojem sem shranil govor tvoj, da ne grešim zoper tebe.
12Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
12Hvaljen si, GOSPOD, uči me postave svoje!
13Устима својим јављам све судове уста Твојих.
13Z ustnami svojimi pripovedujem vse sodbe tvojih ust.
14На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
14Veselim se pota pričevanj tvojih kakor vseh zakladov.
15О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
15Ukaze tvoje bom premišljeval in pazil na steze tvoje.
16Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
16V postavah tvojih se razveseljujem, besede tvoje ne zabim.
17Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
17Gimel. Dobrotno ravnaj s hlapcem svojim, da bom živel, in hraniti hočem besedo tvojo.
18Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
18Odgrni oči moje, da gledam čuda v zakonu tvojem.
19Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
19Tujec sem na tej zemlji, ne skrivaj mi zapovedi svojih.
20Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
20Duša moja gine od hrepenenja po pravicah tvojih vsak čas.
21Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
21Ti pretiš prevzetnim in preklinjaš, kateri izgrešajo zapovedi tvoje.
22Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
22Odvali od mene sramoto in zaničevanje, ker hranim pričevanja tvoja.
23Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
23Tudi knezi sedé in govoré zoper mene, a hlapec tvoj premišlja postave tvoje.
24Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
24Pričevanja tvoja so vendarle razveseljevanja moja, svetovalci moji.
25Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
25Dalet. V prahu tiči duša moja, oživi me po besedi svoji.
26Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
26Pota svoja sem ti naznanjal, in odgovoril si mi; úči me postav svojih.
27Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
27Daj, da umem pot ukazov tvojih, in premišljeval bom čudovita dela tvoja.
28Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
28Od otožnosti se v solzah taja duša moja, vzdrži me po besedi svoji!
29Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
29Lažnivosti pot odvrni od mene in pouk zakona svojega mi podéli milostno.
30Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
30Zvestobe pot sem izvolil, sodbe tvoje si postavil pred oči.
31Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
31Držim se tvojih pričevanj, GOSPOD, ne daj, da se osramotim.
32Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
32Po poti zapovedi tvojih bom tekel, ko razširiš srce moje.
33Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
33He. Uči me, GOSPOD, postav svojih pot, da jo ohranim do konca.
34Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
34Daj mi razum, da hranim zakon tvoj in ga izpolnjujem iz vsega srca.
35Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
35Daj, da hodim po zapovedi tvojih stezi, ker tá me veseli.
36Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
36Nagni srce moje k pričevanjem svojim in ne k dobičku.
37Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
37Odvrni oči moje, da ne gledajo ničemurnosti, in na potih svojih me oživi!
38Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
38Utrdi hlapcu svojemu obljubo svojo, ki je dana v pospeševanje strahu do tebe.
39Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
39Odvrni sramoto mojo, ki se je bojim, ker dobre so sodbe tvoje.
40Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
40Glej, ukazov tvojih želim, v pravičnosti tvoji daj mi živeti.
41Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
41Vav. Pridejo naj mi milosti tvoje, GOSPOD, zveličanje tvoje po obljubi tvoji;
42И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
42tako bom imel kaj odgovoriti njemu, ki me sramoti, ker upanje imam v besedo tvojo.
43Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
43In ne vzemi docela iz ust mojih besede resnice, ker sodb tvojih čakam.
44И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
44In izpolnjeval bom zakon tvoj stanovitno, vedno in vekomaj.
45Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
45In neprestano bom hodil v svobodi, ker postav tvojih iščem.
46Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
46Govoriti hočem o pričevanjih tvojih tudi pred kralji, in ne bode me sram.
47Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
47In razveseljeval se bom v zapovedih tvojih, ki so se mi omilile.
48Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
48In dvignem roke svoje do zapovedi tvojih, ki jih ljubim, in preudarjal bom postave tvoje.
49Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
49Zajin. Spomni se besede, ki si jo dal hlapcu svojemu, s katero si me utrdil v upanju.
50У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
50To mi je tolažilo v bridkosti moji, da me je beseda tvoja oživila.
51Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
51Prevzetniki so se mi posmehovali silno, a od postave tvoje nisem krenil.
52Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
52Spominjal sem se sodb tvojih od nekdaj in se tolažil.
53Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
53Togota me je zgrabila spričo brezbožnikov, ki zapuščajo zakon tvoj.
54Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
54Sladki spevi so mi postave tvoje v hiši mojega tujčevanja.
55Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
55Po noči se spominjam imena tvojega, GOSPOD, in zakon tvoj izpolnjujem.
56То је моје, да чувам заповести Твоје.
56To mi je bilo dano, ker sem hranil ukaze tvoje.
57Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
57Het. Delež moj je GOSPOD, rekel sem, da bi izpolnjeval besede tvoje.
58Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
58Ponižno molim pred obličjem tvojim iz vsega srca svojega, milost mi izkaži po obljubi svoji.
59Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
59Premislil sem pota svoja in obrnil sem noge svoje k pričevanjem tvojim.
60Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
60Hitim in se ne obotavljam izpolnjevati zapovedi tvoje.
61Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
61Zadrge brezbožnih so me ovile, a postave tvoje ne zabim.
62У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
62Opolnoči vstajam hvalit te zavoljo sodb pravičnosti tvoje.
63У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
63Tovariš sem vsem, ki se te bojé in izpolnjujejo povelja tvoja.
64Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
64Milosti tvoje, o GOSPOD, polna je zemlja, postav svojih me úči.
65Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
65Tet. Dobro si storil hlapcu svojemu, GOSPOD, po besedi svoji.
66Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
66Dobre razsodnosti in spoznanja me úči, ker zapovedim tvojim verujem.
67Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
67Preden sem bil ponižan, sem zahajal v zmote, sedaj pa izpolnjujem govor tvoj.
68Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
68Dober si in dobro delaš, úči me postav svojih.
69Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
69Zvijačo so skovali zoper mene prevzetniki, jaz pa iz vsega srca hranim povelja tvoja.
70Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
70Debelí se kakor z mastjo njih srce, jaz pa se zakona tvojega radujem.
71Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
71V dobro mi je bilo, da sem bil ponižan, da bi se učil postav tvojih.
72Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
72Boljši mi je zakon tvojih ust nego tisoči zlata in srebra.
73Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
73Jod. Roke tvoje so me naredile in pripravile, stóri me razumnega, da se učim zapovedi tvojih.
74Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
74Kateri se te boje, me bodo videli ter se veselili, ker imam v besedi tvoji nado svojo.
75Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
75Spoznavam, GOSPOD, da so pravične sodbe tvoje in da si me v zvestobi ponižal.
76Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
76Bodi, prosim, milost tvoja mi v tolažbo, po obljubi tvoji hlapcu tvojemu.
77Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
77Dojde naj mi usmiljenje tvoje, da živim, ker zakon tvoj je vse veselje moje.
78Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
78Osramoté se naj prevzetniki, ker so me z lažjo tlačili; jaz pa premišljujem povelja tvoja.
79Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
79Povrnejo se naj k meni, ki se boje tebe, in tisti, ki poznajo pričevanja tvoja.
80Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
80Srce moje se popolnoma pokoravaj postavam tvojim, da ne pridem v sramoto.
81Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
81Kaf. Duša moja koprni po zveličanju tvojem, besede tvoje čakam.
82Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
82Oči moje koprne po obljubi tvoji, ko govorim: Kdaj me potolažiš?
83Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
83Dasi sem podoben mehu v dimu, postav tvojih nisem pozabil.
84Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
84Koliko bode dni hlapca tvojega? Kdaj boš sodil nje, ki me preganjajo?
85Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
85Jame mi kopljejo prevzetniki, ki se ne ravnajo po zakonu tvojem.
86Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
86Vse zapovedi tvoje so resnica; po krivem me preganjajo, pomagaj mi!
87Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
87Skoraj so me uničili na zemlji, jaz pa se nisem izneveril ukazom tvojim.
88По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
88Po milosti svoji me oživi, in hranil bom pričevanja tvojih ust.
89Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
89Lamed. Na vekomaj, o GOSPOD, je utrjena beseda tvoja v nebesih.
90Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
90Od roda do roda traja zvestoba tvoja: ustanovil si zemljo, in ona stoji.
91По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
91Po tvojih naredbah stoji vse še danes, kajti vse stvari služijo tebi.
92Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
92Ako bi ne bil zakon tvoj vse veselje moje, zdavnaj bi že bil poginil v nadlogi svoji.
93Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
93Nikdar ne pozabim povelj tvojih, ker ž njimi si me oživil.
94Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
94Tvoj sem, reši me, ker ukazov tvojih iščem.
95Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
95Ko name prežé brezbožni, da me pogubé, pregledujem pričevanja tvoja.
96Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
96Videl sem, da sleherna stvar, še tako popolna, ima svoj konec, a zapoved tvoja je širna brez meje.
97Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
97Mem. Kako ljubim zakon tvoj! ves dan je o njem premišljevanje moje.
98Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
98Modrejšega od sovražnikov mojih me delajo zapovedi tvoje, ker vekomaj so moja last.
99Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
99Razumnejši sem postal od vseh učenikov svojih, ker pričevanja tvoja so premišljevanje moje.
100Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
100Previdnejši sem od starcev, ker hranim povelja tvoja.
101Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
101Od vsake hudobne steze zadržujem noge svoje, da bi izpolnjeval besedo tvojo.
102Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
102Od sodb tvojih se ne ganem, ker ti me poučuješ.
103Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
103Kako sladke so grlu mojemu besede tvoje, slajše od medú ustom mojim!
104Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
104Po poveljih tvojih pridobivam razumnost, zato sovražim vsako stezo lažnivosti.
105Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
105Nun. Svetilo nogi moji je beseda tvoja in stezi moji luč.
106Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
106Prisegel sem, tudi uveljavil: izpolnjevati razsodke pravičnosti tvoje.
107Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
107Ponižan sem silno, GOSPOD, oživi me po besedi svoji!
108Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
108Prostovoljne daritve ust mojih milo sprejemaj, GOSPOD, in razsodkov svojih me úči!
109Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
109Duša mi je vedno v nevarnosti, vendar ne zabim zakona tvojega.
110Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
110Brezbožniki so mi nastavili zanko, vendar od ukazov tvojih ne zahajam.
111Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
111Pričevanja tvoja sem prejel v posest na veke, ker so veselje mojemu srcu.
112Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
112Srce svoje sem nagnil, da izpolnjuje postave tvoje vedno do konca.
113Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
113Sameh. Ljudi dvojih misli sovražim, zakon tvoj pa ljubim.
114Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
114Zatišje si moje in ščit moj, v besedi tvoji imam nado.
115Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
115Umeknite se od mene, hudodelniki, jaz hočem hraniti zapovedi svojega Boga!
116Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
116Bodi mi podpora po obljubi svoji, da živim, in ne pusti, da se osramotim v nadi svoji.
117Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
117Podpiraj me in varen bodem in gledal bom vedno na postave tvoje.
118Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
118Vse, ki izgrešujejo postave tvoje, zametaš, kajti laž je, s čimer se slepijo.
119Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
119Kakor žlindro odpravljaš vse brezbožne na zemlji; zatorej ljubim pričevanja tvoja.
120Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
120Od strahu pred teboj trepeče meso moje in bojim se tvojih sodb.
121Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
121Ajin. Pravo sem delal in pravičnost; ne izročaj me njim, ki me stiskajo.
122Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
122Porok bodi hlapcu svojemu na dobro; naj me ne zatirajo prevzetni.
123Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
123Oči moje koprné po zveličanju tvojem in po obljubi pravičnosti tvoje.
124Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
124Ravnaj po milosti svoji s hlapcem svojim, in postav svojih me uči.
125Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
125Hlapec sem tvoj, stori me razumnega, da spoznam pričevanja tvoja.
126Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
126Čas je, da delaš, GOSPOD, ker v nič so deli zakon tvoj.
127Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
127Zatorej bolj ljubim zapovedi tvoje nego zlato, nego najčistejše zlato.
128Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
128Zato spoznavam vse ukaze tvoje za prave, vsako stezo lažnivosti sovražim.
129Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
129Pe. Čudovita so pričevanja tvoja, zato jih hrani duša moja.
130Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
130Komur se beseda tvoja razodene, prejme luč, in razumnost daje ona preprostim.
131Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
131Usta svoja sem odprl v hrepenenju, ker žejen sem zapovedi tvojih.
132Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
132Ozri se v me in usmili se me, kakor je prav za tiste, ki ljubijo ime tvoje.
133Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
133Noge moje utrdi s poveljem svojim in ne daj, da gospoduje kaka krivica nad menoj.
134Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
134Otmi me zatiranja ljudi, da izpolnjujem ukaze tvoje.
135Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
135Daj, da sveti obličje tvoje nad hlapcem tvojim, in uči me postav svojih.
136Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
136Potoki vodá teko iz mojih oči zaradi njih, ki se ne pokoré zakonu tvojemu.
137Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
137Cade. Pravičen si, GOSPOD, in prave so sodbe tvoje.
138Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
138Kar si zaukazal v svojih pričevanjih, je pravičnost, in zvestoba popolnoma.
139Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
139Od gorečnosti svoje ginem, ker so pozabili besede tvoje zatiralci moji.
140Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
140Dobro preizkušena kakor z ognjem je beseda tvoja, zato jo ljubi hlapec tvoj.
141Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
141Majhen sem jaz in zaničevan, a povelj tvojih ne zabim.
142Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
142Pravičnost tvoja je pravičnost večna in postava tvoja je resnica.
143Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
143Zatira in stiska sta me zadeli, zapovedi tvoje pa so veselje moje.
144Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
144Pričevanja tvoja so pravična vekomaj; dodeli mi razumnost, in živel bom.
145Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
145Kof. Iz vsega srca kličem, usliši me, o GOSPOD! hraniti hočem tvoje postave.
146Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
146Ko te kličem, reši me, in hranil bom pričevanja tvoja.
147Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
147Jutranji svit sem prehitel, da vpijem; besede tvoje sem čakal.
148Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
148Oči moje so prehitevale nočne straže, da bi premišljal govor tvoj.
149Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
149Glas moj poslušaj po milosti svoji, GOSPOD, oživi me po pravdnih naredbah svojih.
150Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
150Bližajo se mi tisti, ki jim gre za sramotno delo, ki so daleč od zakona tvojega.
151Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
151A ti si blizu, GOSPOD, in vse zapovedi tvoje so resnica.
152Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
152Zdavnaj vem iz pričevanj tvojih, da si jih ustanovil na veke.
153Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
153Reš. Ozri se na nadlogo mojo in reši me, ker zakona tvojega ne zabim.
154Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
154Prevzemi pravdo mojo in odreši me, po obljubi svoji oživi me.
155Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
155Daleč od krivičnih je zveličanje, ker jim ni mar za postave tvoje.
156Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
156Usmiljenje tvoje je preobilo, GOSPOD, po sodbah svojih oživi me!
157Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
157Dasi je mnogo preganjalcev in stiskalcev mojih, od pričevanj tvojih ne krenem.
158Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
158Videl sem nezvestnike, in gnusilo se mi je, ker se ne držé govora tvojega.
159Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
159Glej, da ljubim povelja tvoja, GOSPOD, po milosti svoji oživi me!
160Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
160Vsebina besed tvojih je sama resnica, in vekomaj velja vsak razsodek tvoje pravičnosti.
161Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
161Šin. Knezi so me preganjali po nedolžnem, samo pred besedo tvojo je trepetalo moje srce.
162Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
162Veselim se besede tvoje, kakor kdor je našel plen obilen.
163Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
163Laž sovražim in mrzim, zakon tvoj pa ljubim.
164Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
164Sedemkrat te hvalim na dan zaradi sodb pravičnosti tvoje.
165Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
165Velik mir imajo, kateri ljubijo zakon tvoj, in ni jim spotike.
166Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
166Zveličanja tvojega čakam, GOSPOD, in zapovedi tvoje izpolnjujem.
167Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
167Duša moja hrani pričevanja tvoja in ljubim jih močno.
168Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
168Povelja tvoja hranim in pričevanja tvoja, ker vsa pota moja so pred teboj.
169Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
169Tav. Vpitje moje se bližaj tvojemu obličju, GOSPOD, daj mi razumnost po besedi svoji.
170Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
170Prošnja moja pridi pred obličje tvoje, po obljubi svoji otmi me.
171Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
171Hvala bo vrela iz ustnic mojih, ko me boš učil postav svojih.
172Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
172Jezik moj bo prepeval govor tvoj, kajti vse zapovedi tvoje so pravične.
173Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
173V pomoč mi bodi roka tvoja, ker sem izvolil povelja tvoja.
174Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
174Po zveličanju tvojem hrepenim, GOSPOD, in zakon tvoj je vse veselje moje.
175Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
175Živi naj duša moja, da hvali tebe, in sodbe tvoje naj pomagajo meni.Blodim kakor ovca izgubljena, išči svojega hlapca, ker zapovedi tvojih nisem pozabil.
176Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.
176Blodim kakor ovca izgubljena, išči svojega hlapca, ker zapovedi tvojih nisem pozabil.