1Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
1{Pesem stopinj.} H GOSPODU sem klical v stiski svoji, in uslišal me je.
2Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.
2O GOSPOD, reši dušo mojo usten lažnivih, zvijačnega jezika!
3Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?
3Kaj naj ti Bog dá in kaj še pridene, o jezik zvijačni?
4Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.
4Ostre pšice mogočnega z žerjavico brinovo vred.
5Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.
5Gorje meni, da na tujem bivam v Meseku, da stanujem med šatori Kedarcev!
6Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.
6Predolgo že biva duša moja ž njimi, ki sovražijo mir.Jaz ljubim mir, ali ko govorim, kličejo oni na boj.
7Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.
7Jaz ljubim mir, ali ko govorim, kličejo oni na boj.