1К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!
1{Pesem stopinj.} K tebi dvigam oči svoje, o ti, ki stoluješ v nebesih!
2Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.
2Glej, kakor hlapcev oči gledajo na roko gospodarja svojega, kakor dekle oči na roko gospodinje svoje: tako gledajo oči naše v GOSPODA, Boga našega, dokler se nas ne usmili.
3Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;
3Usmili se nas, GOSPOD, usmili se nas, ker dovolj je, siti smo zaničevanja.Dosti je nasičena duša naša sramočenja lahkoživcev in zaničevanja prevzetnežev.
4Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.
4Dosti je nasičena duša naša sramočenja lahkoživcev in zaničevanja prevzetnežev.