¹Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

¹{Davidov.} Hvaljen bodi GOSPOD, skala moja, ki vadi roke moje za boj, prste moje za vojsko:

²Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

²milost moja in grad moj, visoka trdnjava moja in rešitelj moj, ščit moj in zavetje, kamor pribegam, ki mi podložno dela ljudstvo moje!

³Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

³GOSPOD, kaj je človek, da ti je v čislu, sin smrtnikov, da se meniš zanj?

⁴Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

⁴Človek je podoben dihu, dnevi njegovi so kakor mimogredočega senca.

⁵Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

⁵GOSPOD, nagni nebesa svoja ter stopi doli, dotakni se gorá, in se bodo kadile.

⁶Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

⁶Strelo zaženi in razkropi jih, izstreli pšice svoje in zbegaj jih.

⁷Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

⁷Iztegni roko svojo z višave, reši me in otmi me iz mnogih vodá, iz roke tujcev.

⁸Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

⁸Njih usta govore ničevost in njih desnica je lažnivosti desnica.

⁹Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

⁹Bog, novo pesem ti bom pel, na deseterostrunje ti psalme prepeval,

¹⁰Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

¹⁰tebi, ki daješ rešitev kraljem, otimlješ Davida, hlapca svojega, pogubnega meča.

¹¹Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

¹¹Reši me in otmi me iz roke tujcev, katerih usta govoré ničevost, in njih desnica je lažnivosti desnica.

¹²Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

¹²Da bodo sinovi naši kakor rastline, dobro zrejene v nežni dobi svoji, in hčere naše kakor vogelni stebri, obdelani po zidavi svetišča;

¹³Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

¹³žitnice naše da bodo polne in bodo dajale mnogoteren živež, naše ovce da tisočero rodevajo, desettisočkrat da bodo pomnožene na pašnikih naših,

¹⁴Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

¹⁴in goved naša breja; nič napada, nič predaje, nič jadikovanja da ne bode v ulicah naših!Blagor ljudstvu, ki se mu tako godi, blagor ljudstvu, čigar Bog je GOSPOD.

¹⁵Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!

¹⁵Blagor ljudstvu, ki se mu tako godi, blagor ljudstvu, čigar Bog je GOSPOD.