1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
1{Načelniku godbe; kakor ‚Košuta jutranje zarje‘. Psalm Davidov.} Bog moj, Bog moj, zakaj si me zapustil? Daleč si od rešitve moje, od stoka mojega besed.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
2O Bog moj, kličem po dnevi, a ne odgovarjaš, tudi po noči, in ni mi pokoja.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
3Ti si vendar svet, ki stoluješ nad slavospevi Izraela.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
4V tebe so upali očetje naši, upali so, in osvobodil si jih.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
5K tebi so vpili, in oteti so bili, v tebe so upali, in niso bili osramočeni.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
6Jaz pa sem črv in ne mož, poroga ljudem in zaničevan od ljudstva.
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
7Vsi, ki me vidijo, me zasmehujejo, režé se in z glavo majó:
8И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
8Zanašal se je na GOSPODA! Ta naj ga reši, otme ga naj, ker ima veselje nad njim!
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
9Saj ti si, ki si me potegnil iz materinega telesa, vdahnil si mi upanje pri prsih matere moje.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
10Nate sem oprt od rojstva, od telesa matere moje si Bog moj mogočni ti.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
11Ne bivaj daleč od mene, ker je blizu stiska, ker ni pomočnika.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
12Obsuli so me junci mnogi, krepki junci basánski so me obstopili.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
13Žrelo svoje odpirajo zoper mene kakor lev zgrabljiv in rjoveč.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
14Kakor voda se razlivam in vse kosti moje se razklepajo; srce moje je podobno vosku, taja se v osrčju mojem.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
15Moč moja je usehnila, da je kakor čepinja, in jezik moj se prijemlje nébesa mojega, in v prah smrti si me položil.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
16Kajti obdali so me psi, hudobnikov krdelo me je obkrožilo, prebodli so moje roke in noge moje.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
17Seštel bi lahko vse svoje kosti; oni pa gledajo, všečno se ozirajo v me.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
18Oblačila moja delé med seboj in za suknjo mojo mečejo kocko.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
19Ti pa, GOSPOD, ne bivaj daleč, moč moja, hiti mi na pomoč!
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
20Otmi meču dušo mojo, iz moči psa edino mojo.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
21Reši me iz žrela levovega! Da, izpred rogovja divjih bivolov si me uslišal.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
22Oznanjati hočem ime tvoje bratom svojim, sredi zbora te bom hvalil:
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
23Vi, ki se bojite GOSPODA, hvalite ga; vse seme Jakobovo, slavite ga, in boj se ga vse seme Izraelovo!
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
24Ker ni zaničeval in ni mrzel trpljenja trpinovega, tudi ni skril obličja svojega pred njim; temuč ko je vpil do njega, ga je uslišal.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
25Od tebe izvira hvalospev moj v zboru velikem; obljube svoje bom opravljal vpričo njih, ki se ga boje.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
26Jedli bodo krotki in se nasitili, hvalili bodo GOSPODA, kateri ga iščejo; živi naj srce vaše vekomaj!
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
27Spomnijo se in izpreobrnejo se h GOSPODU vsi kraji zemlje, in klanjale se bodo pred teboj vse družine poganskih narodov.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
28Kajti GOSPODOVO je kraljestvo in on vlada nad narodi.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
29Jedli bodo in priklanjali se vsi zemlje bogatini; pred njim bodo padali vsi, ki gredo v prah in ki ne morejo ohraniti duše svoje v življenju.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
30Potomstvo mu bo služilo; pripovedovali bodo o Gospodu prihodnjemu rodu.Pridejo in oznanjali bodo pravičnost njegovo ljudstvu, ki se porodi, da je to izvršil.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
31Pridejo in oznanjali bodo pravičnost njegovo ljudstvu, ki se porodi, da je to izvršil.