¹Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.

¹{Psalm Davidov, v spomin.} GOSPOD, v srdu svojem me ne pokori in v togoti svoji me ne kaznuj.

²Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.

²Kajti pšice tvoje so se zabodle vame in težko me tlači roka tvoja.

³Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

³Nič zdravega ni na mesu mojem zavoljo srda tvojega, miru ni v kosteh mojih zavoljo greha mojega.

⁴Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

⁴Zakaj krivice moje mi presezajo glavo, kakor težko breme me tlačijo, pretežke so zame.

⁵Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.

⁵Rane moje smrdé in se gnojé, zavoljo nespameti moje.

⁶Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

⁶Mučim se in sključen sem jako, ves dan hodim v žalni obleki.

⁷Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.

⁷Kajti ledja moja so polna prisada in nič ni zdravega na mesu mojem.

⁸Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.

⁸Oslabljen sem in potrt presilno, tulim od stokanja svojega srca.

⁹Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.

⁹Gospod, pred teboj je vse hrepenenje moje in zdihovanje moje ti ni skrito.

¹⁰Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

¹⁰Srce moje polje, zapustila me je moja krepkost, tudi luč mojih oči mi je zamrla.

¹¹Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.

¹¹Ljubljenci moji in prijatelji moji so stopili vstran zavoljo nadloge moje, in sorodniki moji stoje oddaleč.

¹²Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.

¹²Tisti pa, ki mi prežé po življenju, mi stavijo zanke, in kateri iščejo nesreče moje, govoré o pogubi in izmišljajo ves dan zvijače.

¹³А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.

¹³Jaz pa kakor glušec ne slišim in sem kakor mutec, ki ne odpre svojih ust.

¹⁴Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.

¹⁴Res, postal sem kakor on, ki ne sliši in ki mu ni dokazov v ustih.

¹⁵Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

¹⁵Kajti tebe čakam, o GOSPOD, ti zame odgovoriš, Gospod Bog moj.

¹⁶Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

¹⁶Ker rekel sem: Da se pač ne radujejo nad menoj! Ko omahuje noga moja, se povzdigujejo proti meni.

¹⁷Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

¹⁷Zdajpazdaj padem, in bolečina moja mi je vedno pred očmi.

¹⁸Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.

¹⁸Kajti krivico svojo pripoznavam in greh moj me skrbi.

¹⁹Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

¹⁹Neprijatelji moji pa so čvrsti in močni, in množijo se, kateri me sovražijo iz krivih vzrokov.

²⁰Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

²⁰In vračajoč hudo za dobro, mi nasprotujejo, zato ker hodim za dobrim.

²¹Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.

²¹Ne zapústi me, o GOSPOD, Bog moj, ne bivaj daleč od mene!Hiti mi na pomoč, o GOSPOD, rešenje moje!

²²Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!

²²Hiti mi na pomoč, o GOSPOD, rešenje moje!