¹Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

¹1{Načelniku godbe, Jedutunu. Psalm Davidov.} Rekel sem: Pazil bom na pota svoja, da ne grešim z jezikom svojim; z uzdo bom čuval usta svoja, dokler bo brezbožnik pred menoj.

²Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

²Onemel sem in se vdal tihoti, tih sem bil, ne meneč se niti za dobro; ali hujšala se je bolečina moja.

³Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

³Srce moje se je vnemalo v meni, v premišljevanju mojem se je vžgal ogenj; govoril sem z jezikom svojim:

⁴Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

⁴Daj, da zvem, o GOSPOD, konec svoj in kolika je mera mojih dni, da vem, kako sem minljiv.

⁵Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

⁵Glej, le po dlan dolge si naredil dni moje, in vek moj je kakor nič pred teboj; zares, zgolj ničevost je vsak človek, čeprav stoji trdno. (Sela.)

⁶Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

⁶Zares, kakor senčna podoba hodi človek, res, za nič se toliko vznemirja: kopiči imetje, a ne ve, kdo to pograbi.

⁷Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

⁷In sedaj, česa naj pričakujem, o Gospod? Nada moja se ozira v te.

⁸Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

⁸Vseh prestopkov mojih me reši, nespametnežem v zasmeh me ne izpostavi.

⁹Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

⁹Molčim, ne odprem ust svojih, ker ti si vse prav storil.

¹⁰Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

¹⁰Obrni od mene bič svoj, od udarca roke tvoje omahujem.

¹¹Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

¹¹Ko s kaznimi za krivde pokoriš človeka, uničuješ kakor molj sukno lepoto njegovo –zares, zgolj ničevost je sleherni človek. (Sela.)

¹²Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

¹²Čuj molitev mojo, o GOSPOD, in uho nagni k vpitju mojemu; nikar ne molči solzam mojim, kajti tujec sem pri tebi in naselnik kakor vsi očetje moji.Prizanesi mi, da se okrepčam, preden odidem in me več ne bo.

¹³Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.

¹³Prizanesi mi, da se okrepčam, preden odidem in me več ne bo.