¹Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.

¹{Načelniku godbe. Psalm Davidov.} Stanovitno sem čakal GOSPODA, in on je, nagnivši se k meni, slišal vpitje moje.

²Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.

²In me je potegnil iz jame pogube, iz kaluže, in je postavil noge moje na skalo, utrdil korake moje.

³И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега.

³In v usta moja je del novo pesem, hvalno pesem našemu Bogu: mnogi bodo to videli in se bali ter upali v GOSPODA.

⁴Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.

⁴Blagor možu, ki stavi v GOSPODA upanje svoje ter se ne ozira v prevzetnike in nje, ki odstopajo za lažjo.

⁵Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема.

⁵Mnoga so čuda tvoja, o GOSPOD, Bog moj, ki si jih storil, in mnoge misli tvoje za nas; nihče ni tebi enak; če bi jih hotel oznanjati in pripovedovati, preveliko jih je, da bi jih naštel.

⁶Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.

⁶Klalnih in jedilnih darov se nisi veselil, a ušesa si mi odprl, žgalnih žrtev in daritev za greh nisi zahteval.

⁷И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;

⁷Tedaj sem rekel: Glej, jaz grem – v zvitku knjige je pisano o meni;

⁸Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу.

⁸veselje mi je delati tvojo voljo, Bog moj, in postava tvoja je v mojem srcu.

⁹Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш.

⁹Blagovestje o pravičnosti sem oznanjal v zboru velikem, glej, ustnic svojih nisem zadržaval, o GOSPOD, ti veš.

¹⁰Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.

¹⁰Pravičnosti tvoje nisem skrival v srcu svojem, zvestobo tvojo in zveličanje tvoje sem razglasil, nisem utajil milosti in resnice tvoje velikemu zboru.

¹¹Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.

¹¹Ti pa, o GOSPOD, ne odtezaj mi usmiljenja svojega, milost in resnica tvoja naj me hranita vedno.

¹²Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

¹²Kajti obsula so me zla, ki jim ni števila, zgrabile so me krivice moje tako, da ne morem pregledati; več jih je nego glave moje las, in srce moje me je zapustilo.

¹³Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.

¹³Blagovoli me oteti, o GOSPOD, hiti mi na pomoč, GOSPOD!

¹⁴Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.

¹⁴Osramočeni naj bodo in rdečica naj jih oblije vse vkup, ki iščejo duše moje, da jo pogube; umaknejo se naj in pridejo v nečast, ki želé nesreče moje.

¹⁵Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!

¹⁵Ostrmé naj nad plačilom sramote svoje, ki mi pravijo: Aha, aha!

¹⁶Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!

¹⁶Vesele se naj in radujejo v tebi vsi, ki te iščejo; kateri ljubijo rešenje tvoje, govore naj vedno: Poveličan bodi GOSPOD!Ubog sem res in potreben, ali Gospod skrbi zame. Pomoč si moja in rešitelj moj, o Bog moj, ne odlašaj!

¹⁷Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.

¹⁷Ubog sem res in potreben, ali Gospod skrbi zame. Pomoč si moja in rešitelj moj, o Bog moj, ne odlašaj!