¹Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

¹“I made a covenant with my eyes, how then should I look lustfully at a young woman?

²Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

²For what is the portion from God above, and the heritage from the Almighty on high?

³Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

³Is it not calamity to the unrighteous, and disaster to the workers of iniquity?

⁴Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

⁴Doesn’t he see my ways, and number all my steps?

⁵Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

⁵“If I have walked with falsehood, and my foot has hurried to deceit

⁶Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

⁶(let me be weighed in an even balance, that God may know my integrity);

⁷Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

⁷if my step has turned out of the way, if my heart walked after my eyes, if any defilement has stuck to my hands,

⁸Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

⁸then let me sow, and let another eat. Yes, let the produce of my field be rooted out.

⁹Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

⁹“If my heart has been enticed to a woman, and I have laid wait at my neighbor’s door,

¹⁰Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

¹⁰then let my wife grind for another, and let others sleep with her.

¹¹Јер је то грдило и безакоње за судије.

¹¹For that would be a heinous crime. Yes, it would be an iniquity to be punished by the judges:

¹²Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

¹²For it is a fire that consumes to destruction, and would root out all my increase.

¹³Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

¹³“If I have despised the cause of my male servant or of my female servant, when they contended with me;

¹⁴Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

¹⁴What then shall I do when God rises up? When he visits, what shall I answer him?

¹⁵Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

¹⁵Didn’t he who made me in the womb make him? Didn’t one fashion us in the womb?

¹⁶Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

¹⁶“If I have withheld the poor from their desire, or have caused the eyes of the widow to fail,

¹⁷И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

¹⁷or have eaten my morsel alone, and the fatherless has not eaten of it

¹⁸Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

¹⁸(no, from my youth he grew up with me as with a father, her have I guided from my mother’s womb);

¹⁹Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

¹⁹if I have seen any perish for want of clothing, or that the needy had no covering;

²⁰Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

²⁰if his heart hasn’t blessed me, if he hasn’t been warmed with my sheep’s fleece;

²¹Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

²¹if I have lifted up my hand against the fatherless, because I saw my help in the gate,

²²Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

²²then let my shoulder fall from the shoulder blade, and my arm be broken from the bone.

²³Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

²³For calamity from God is a terror to me. Because his majesty, I can do nothing.

²⁴Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

²⁴“If I have made gold my hope, and have said to the fine gold, ‘You are my confidence;’

²⁵Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

²⁵If I have rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gotten much;

²⁶Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

²⁶if I have seen the sun when it shined, or the moon moving in splendor,

²⁷И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

²⁷and my heart has been secretly enticed, and my hand threw a kiss from my mouth,

²⁸И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

²⁸this also would be an iniquity to be punished by the judges; for I should have denied the God who is above.

²⁹Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

²⁹“If I have rejoiced at the destruction of him who hated me, or lifted up myself when evil found him;

³⁰Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

³⁰(yes, I have not allowed my mouth to sin by asking his life with a curse);

³¹Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

³¹if the men of my tent have not said, ‘Who can find one who has not been filled with his meat?’

³²Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

³²(the foreigner has not lodged in the street, but I have opened my doors to the traveler);

³³Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

³³if like Adam I have covered my transgressions, by hiding my iniquity in my heart,

³⁴Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

³⁴because I feared the great multitude, and the contempt of families terrified me, so that I kept silence, and didn’t go out of the door—

³⁵О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

³⁵oh that I had one to hear me! (behold, here is my signature, let the Almighty answer me); let the accuser write my indictment!

³⁶Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

³⁶Surely I would carry it on my shoulder; and I would bind it to me as a crown.

³⁷Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

³⁷I would declare to him the number of my steps. as a prince would I go near to him.

³⁸Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

³⁸If my land cries out against me, and its furrows weep together;

³⁹Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

³⁹if I have eaten its fruits without money, or have caused its owners to lose their life,

⁴⁰Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

⁴⁰let briars grow instead of wheat, and stinkweed instead of barley.” The words of Job are ended.